Наше дете има четири године и има Даунов синдром – мозаик. Већ другу годину похађа развојну групу школе Херој Пинки, код васпитачице Милице и Раде, које много воли и често их спомиње. Прво смо добили сервисну подршку, међутим, када смо дошли у школу и попричали са стручним лицима, они су нам предложили вртићку групу. Много је боља у погледу говора, понашања, играња и дружења са другом децом. Прошле године кад је кренула у вртић, знала је свега пар речи, а сада је постала права причалица. Воли да иде у вртић… мада, она каже „у школу“, сва битна и важна да се игра и дружи са другарима, да иду у шетњу и на излете…