Ја сам Ивана.

Мој син Алекса похађа предшколску групицу код васпитачица Милице и Монике и ми смо већ три године део велике породице школе Херој Пинки.
Наше дружење са овим дивним људима почиње када је Алекси установљен первазивни развојни поремећај.Тада су нам саветовали да га упишемо у редован вртић, а да у нашу садашњу школу долази само по подршку дефектолога. На срећу, схватили смо на време да ће њему као детету редовно уписаном у школицу бити пружена комплетна подршка.

Од самог старта смо увидели да се Алекси допада ново окружење, иако је невербалан, осетили смо да са радошћу иде да се игра и учи са другарима. Морам да поменем и да се захвалим и нашим претходним васпитачима Милици и медицинској сестри Ради, јер су увек били пажљиви са њим и ми као родитељи смо успоставили позитиван однос са њима.

Алекса сада има шест година и иако је пред нама још пуно рада и труда мислим да су се неке ствари промениле на боље. Оно што је нама као родитељима најважније, јесте да се он осећа у школи срећно и прихваћено и сваки пут кад одлазимо на приредбе, или догађаје који се често организују и за родитеље, вратимо се кући са осмехом. Дечица су дивна, нове васпитачице су драге и много се труде, а атмосфера у самој учионици је весела и Алекса има омиљене игре.

Ја сам као мајка мирна кад је моје дете у школи, јер знам да је срећан, а то је на крају и најважније.

Надам се да ће нам до краја школовања бити овако лепо.

Ивана Момчиловић